Bio sam bratov potrčko. On me godinama izluđivao nekim izjavama koje nisam razumio (npr. pao si DEX roll). A u Rimu je kupio minijature za svoje prijatelje, i potrčko ih je trebao dostaviti.
Tako sam jednu subotu prije podne otišao u to neku Igroteku i predao par plastičnih vrećica sa olovnim minijaturama nekom Ozrenu. Taj me nije ni doživio, ali neki stariji, i jako visok, lik je pogledao od svog stola i pitao me da li sam ikada igrao. Čim sam odgovorio da nisam, me posjeo za svoj stol, dao nekakve kockice i bio jako uzbuđen nakon što sam ih par puta bacio (prvi lik u AD&D-u STR 18/97). Naravno da ništa nisam razumio, a bilo mije neugodno pitat. Sjećam se da sam napravio rangera (jer Strider) koje je bio i elf (jer Legolas) i sigurno je to bio najbolji lik ikada! Od tada sam u Igroteku išao svakom prilikom.
Miloše, hvala ti.